• Branislava Majstorović

Prvi deo - O šarenim lažima

Updated: Mar 6

U svom lutanju, često bih se našla u jedinstvenom kvartu načičkanom prodavnicama! Tu se može pronaći sve što biste mogli poželeti i bili spremni da platite.

Ispred prodavnica, stoje trgovci koji raznovrsnim ponudama mame prolaznike. Neki su slatkorečivi, neki strogi, neki zabavni, a neki tihi.


Uvek je najzanimljivija prodavnici LAŽI! U njoj su i najveće rasprodaje! Tamo za Obraz, često, možete kupiti u paketu prevaru, obmanu i izdaju; i to ne makar kakvu, već bližnjeg svoga!


Prodavnica LAŽI je ujedno i najveća i najposećenija.

Kao redovna mušterija, i ja sam se gurala kroz gužvu! Moja prva kupovina je bio džak Belih Laži. Vrlo je povoljan, znate. Dobijete punu džak Izgovora i Opravdanja za malo stida. Često čak ni toliko. Navikne se čovek na te sitne laži ta poveruje da je život nemoguć bez njih.


Kupovala sam i Obmane i Prevare. Činile su se besplatne, i na poklon se dobijala srazmerna doza Samoobmane! Upakovane u najfinije materijale, obložene neizvesnošću delovale su kao ultimativni must have. Sa obaveznim odloženim plaćanjem, bilo je nemoguće odoleti! Naplata je stigla, čini mi se, objedinjena i koštala me je Samopoštovanja i Stida! Polupana i potresena, nabavila sam veću dozu Samoobmane, reklamirane kao najbolji melem za Gruba Otrežnjenja!


Iako se ne čini tako u prvi mah, Samoobmana je najskuplja! Drži vas omamljene, u zoni komfora, ljuljuška, mazi, obećava, pravda… Cena se plaća Vremenom i Prilikama. Kada sam prvi put, iz očaja, pazarila, preporučili su mi početnički paket Samoobmane - do Pola godine sa jednom ili dve propuštene Prilike! Tako mi je prijalo to ubeđenje da nije do mene. A Vreme i Prilike su delovali beznačajno naspram anestetika koje je nova kupovina pružala.

Sasvim neprimetno, postala sam stalni kupac olako se odričući Vremena i Prilika zarad zablude da ništa nije pod mojom kontrolom i da ja nemam moć.


O kako su godine brzo prolazile! Moje reaktivno ponašanje na okolnosti je uvek bilo podržano nedostatkom lične odgovornosti jer je krivac uvek bio tamo negde! Sve i svako je mogao poslužiti kao besplatan izgovor!

Možda bih i danas bila redovna mušterija da nisam, pri jednoj kupovini, prisustvovala sceni gospođe koja više nije imala ni dovoljno Vremena ni Prilika za Samoobmanu. U očaju je molila da joj daju bar još malo, bar delić početničkog paketa. Posmatrala sam je kako bespomoćno tetura od odeljenja do odeljenja prodavnice LAŽI pokušavajući da kupi nešto, bilo šta, što će je umiriti. Na žalost, njoj ništa više nije bilo dostupno, pa čak ni Bele laži.


Otrežnjena, sa nekolicinom drugih, krenula sam ka vratima. Većina je samo povećala porudžbinu količine Samoobmane iz kategorije ’Meni to ne može da se desi’. A jedan deo se zaneo Šarenim lažama koje su tek bile izložene.

Izlaskom iz prodavnice LAŽI, iščezla je i poslednja doza Samoobmane. Taj bol pamtim i danas. Suočavanje sa sobom i svojom odgovornošću je bilo otrežnjenje, koje možda nikada ne bih poželela, da nisam osvestila da ne može trajati večno!



Retko prolazim pored te prodavnice sada, ali kad se i zadesim u blizini, čežnjivo gledam izloge! Sve te šarene laži, obmane, prevare…lepo upakovane, mirišljave i meke….obećavaju sreću i mame me da ih uzmem, bar još jednom, bar na kratko. Tad izvučem Belu laž iz poslednjeg džaka koji imam i kažem: ’Možda sledeći put!’, pa se uputim ka prodavnicama Hrabrosti i Samodiscipline!