• Branislava Majstorović

Šta vi mislite da je za mene najbolje?





mala sam klijenta, koji je svoju situaciju opisivao ovako:

‘Zaglavljen sam, loše se osećam. Znam da u meni ima potencijala da napredujem ali ne znam kako da taj potencijal otključam. Okružen sam energetskim vampirima, i ne samo to, već ih i finansijski izdržavam. Zato nemam dovoljno novca da uložim u sopstveni razvoj i edukaciju. Upisao bih neki kurs. Ne volim posao kojim se bavim, želim da promenim profesiju ali ne zanm šta bih drugo. Možda bi mogao i ovo i ono…’

Pažljivo ga slušam, on obrazlaže svoje viđenje, postavljam pod pitanja kako bih dobila više informacija, ne odgovara. Nastavlja svoju priču redosledom koji je unapred zacrtao.

Puštam ga i čekam…. Neizostavno i dočekam:  ‘Šta vi mislite šta bih mogao da uradim?’

Pitam ga da li je spreman da radi na promeni. Kune se da jeste, inače ne bi ni došao, učiniće sve što je potrebno samo da se oslobodi ovog lošeg osećaja, da se odglavi iz ove situacije i da vrati sebi život.

Sjajno, kažem ja, i predlažem sledeće: Da uradi vežbu koja zahteva da izdvoji nekoliko sati kako bi se pozabavio onim šta je to što zapravo želi da uradi i da sve to lepo napiše za sebe.

Znate, postoji posebna veza između glave, ruke i papira. Mi, kada razmišljamo, brzo prelećemo preko informacija i može se desiti da i ne primetimo ono što bi bilo ključno za nas. Zato uvek predlažem klijentima da pišu. Kada pišemo, primorani smo da smirimo misli kako bi ruka mogla da ih isprati i tad, često, dolazi do revolucionarnih uvida koji nam skrate vreme koučinga na pola.

Primetim po izrazu lica da je moj klijent razočaran iako je razvukao usne u osmeh.

‘Hvala Branislava, svakako ću odraditi tu vežbu. Nego, šta biste me vi posavetovali da uradim?’

‘Ja bih vas posavetovala da uradite ovu vežbu. Mislim da će vam biti korisna i da odgovor na vase pitanje leži baš tu.’

Dogovorimo se da se vidimo sledeće nedelje.

Ode on, bez onoga po šta je došao…   

Nema ga da se javi, prođe čitav mesec…

Zakaže opet seansu posle 45 dana, dolazi, s vrata kreće istu priču o zaglavljenosti, nemoći, energetsim vampirima, finansijskim izdacima…

Pitam da li je uradio vežbu.

‘Pokušao sam, razmišljao sam o tome, ali znate, otkud ja znam kako bi to trebalo da bude. Zato sam došao kod vas, da mi vi pomognete!’

‘Razumem, a kakvu tačno pomoć očekujete?’

‘Pa, znate, da me usmerite, zato sam i došao kod vas. Iz vaših tekstova se vidi da ste pametni i svašta nešto znate. Siguran sam da možete da mi kažete šta bi bilo najbolje za mene…’

‘Mogu da vam pomognem, ali ne mogu da vam kažem šta bi bilo najbolje za vas. To niko ne može da vam kaže, to znate samo vi!’

‘Ma, razumem, ali ćete mi svakako pomoći.’

‘Hoću, daću vam alat kako biste mogli da dođete do odgovora, ali ne mogu da kopam vašu njivu, to morate sami.’

‘Dobro, dajte mi taj alat…’ uzdahnu on.

‘Uradite vežbu koju sam vam dala prethodni put. Neophodno je da se izmestite iz trenutne situacije koja vas opterećuje kako biste mogli da sagledate pravi potencijal. Ova vežba vašem mozgu daje dozvolu da se otvori za nove mogućnosti, da zamišlja i razrađuje scenario koji vi suštinski priželjkujete. Molim vas zapišite sve kako smo se dogovorili pa se vidimo kad to završite.’

Zove me to isto veče…

‘Branislava, sve sam odradio kako smo se dogovorili, gomila nekih mogućnosti mi se prikazala… Jedna posebno! Da li možemo da se vidimo sutra, molim vas, gvožđe se kuje dok je vruće…’

Ponudim mu poslednju seansu narednog dana. Dolazi ozaren i priča mi šta mu se sve iskristalisalo, kakve je uvide stekao i koja ga opcija najviše privlači…

‘Odlično. Hajde sad da razložimo i napravimo plan koji nas vodi ka tom cilju. Šta su zadaci na kojima ćete raditi?’

‘Kako to mislite?’

‘Pa cilj se neće ostvariti sam. Potrebno je da radimo na njemu. Da napravimo plan koji će nam služiti kao putokaz ka životu koji želimo za sebe.’

‘Aha, dobro… Branislava, kasno je. Radio sam ceo dan. Evo, poradiću ja na tom planu sam, pa ću vam se javiti za sledeću seansu. Jel može?’

Od tada je prošlo šest meseci. Nije se javio. Nisam ni očekivala da će se javiti.

Ovaj moj klijent se još uvek nalazio u fazi pred kontemplacije ili u fazi pre nego što bi i počeo ozbiljno razmatrati ono što ga muči.

Ljudi u ovoj fazi su svesni situacije ali nisu spremni na tome da rade. Voljni su da se žale, kukaju, samosažaljevaju ali ne i da nešto promene. Obično imaju 1000 izgovora i opravdanja i naizgled traže pomoć, a ustvari traže još jedno opravdanje kako je njihova situacija nerešiva.

Tek u fazi kontemplacije počinjemo da razmatramo mogućnost promene. Tada još uvek nismo spremni da napustimo zonu komfora ali smo i te kako svesni da nas nešto žulja. U ovoj fazi se obično odlučujemo da sami preduzmemo neki korak, vrlo često ne ostanemo dosledni odluci pa se ljuljuškamo u stanju ambivalentnosti. Klijenti koji se odluče da potraže podršku u ovoj fazi lakše pređu u sledeću….

U fazu pripreme. U ovoj fazi smo već spremni da sagledamo prednosti promene i svesni smo da ne postoji čarobni štapić već da, ukoliko želimo nešto da promenimo, neophodno je da uložimo trud u kontinuitetu. Prihvatamo da ne može ‘preko noći’ i spremni smo da se posvetimo.

Zatim sledi faza akcije. Kada dođemo do akcije, klijent je spreman da se u potpunosti posveti radu na promeni i prihvata i implementira nove alate i tehnike. Tada su već vidljivi rezultati i promena je izvesna.

Održavanje je poslednja faza od Pet faza promene. U ovoj fazi već imamo usvojenu promenu. Povremeno se može desiti da se na kratko vratimo u ponašanje koje nam nije svrsishodno međutim, posedujemo i znanje i alate da iz takvog stanja brzo izađemo.

Pet faza promene je ustvari Transteorijski model (razvili: Prochaska & DiClemente, 1983; proširili: Prochaska, DiClemente, & Norcross, 1992) integrativni, biopsihosocijalni model koji konceptualizuje proces namerne promene ponašanja.  

Uvek je korisno da objektivno sagledamo u kojoj se fazi tačno nalazimo kako ne bismo gubili motivaciju i strpljenje.

Ako ste mislite da ste u fazi pred kontemplacije, opustite se i dajte sebi još koji mesec i konstantno postavljajte sebi pitanje ‘Kako bi bilo da je sve baš onako kako ja želim da bude?’. Ukoliko ste već u drugoj fazi, potražite podršku koja će vam pomoči da brže dođete do treće.

Za vas u trećoj znam da ste već na dobrom putu!