• Branislava Majstorović

Informacije su moć ili...?





‘Sastanak je odlično prošao. Vrlo su zadovoljni rezultatima, što je i normalno, prebacili smo plan za 7%! Ponudili su mi da osnujem i tim za lansirane novog proizvoda, to je neka vrsta unapređenja. Ako se tu pokažem, sledeće godine bih mogao biti direktor divizije.… Sad samo da osmislim koga da preuzmem u tim i kako da organizujem rad…’

‘Odlične vesti i veliki izazov! Vidim da ste već razmišljali o koracima.’

‘Naravno! Ovo je velika šansa za mene, zapravo šansa koju sam čekao sve vreme. Već sam razgovarao sa nekoliko kolega, mada se trudim da ne odam previse informacija oko projekta i da izaberem ljude koji će da grizu! Kad bi nekako mogao da izbegnem i da znaju da je u pitanju novi proizvod, to bi bilo najbolje!’

‘Taj novi proizvod je, pretpostavljam, tajna?’

‘Ne, nije neka posebna tajna. O tome se priča već dve godine. Svi znaju da se radi na razvoju ali do ovog sastanka se nije znalo kada će tačno biti lansiranje!’

‘Razumem. Tajna je datum lansiranja proizvoda, zbog konkurencije?’

‘Ma ne, nije ni to. Mi nemamo ozbiljnu konkurenciju na ovom tržištu. Čak i da konkurencija zna da mi radimo na novom proizvodu, u pitanju niša koja je samo nama interesantna tako da njih to neće nešto posebno remetiti!’

‘Aha, a šta vi tačno dobijate time što informacije o projektu ne biste podelili sa članovima tima?’

‘Moć i veći focus!’ reče on.

‘Kako bih bila sigurna da sam vas dobro razumela, vi biste uskratili informacije članovima tima kako bi vi imali veću moć i fokus. A na osnovu kojih informacija da rade?’

‘Pa da, ja bih držao sve konce u rukama a oni bi imali bolji fokus na fazama projekta jer ne bi imali sve informacije. A informacije bi im davao, na need to know bazi.’

‘Dobro…’ rekoh i pomislih koliko je projekata propalo zbog izreke ‘Informacije su moć’.

‘Imate li sat vremena za jedanu vežbu?’ upitah.

On pogleda na sat i klimu glavom!

‘Odlično, idemo.’

‘A gde idemo?’ upita zbunjen.

‘Polako, dobijaćete informacije na need to know bazi. Po fazama. Može?’

Osmehnu se on pobedonosno i reče ‘Naravno!’

Dok smo izlazili, ja sam mu dodala ključeve od mojih kola.

‘Gde su parkirana?’ upita.

‘Na ulici,’ odgovorih.

Pošto je već razumeo o čemu se radi, požurio je put ulice da pronađe auto. Pritiskao je dugme za alarm, ali nikako da se oglasi automobil.

‘Mislila sam na ulicu iza zgrade.’

Malo mu se usporio korak. Ušli smo u kola.

‘Gde da vozim?’

‘Vozi levo, pa nastavi parvo do ćoška.’

Stigosmo do ćoška i on zastade, ‘Gde sad?’

‘Do sledećeg ćoška.’

Kada smo stigli do sledećeg ćoška on nastavi da vozi pravo.

‘Gde ćete?’ upitah ja.

‘Pa pretpostavio sam da idemo pravo.’

‘Ne, na raskrsnici ste trebali da skrenete levo.’

I tako smo se vozili od ćoka do ćoška, ja sam davala instrukcije gde da se skrene i nakon 30 minuta stigosmo do Slavije.

‘Kako se osećate?’ upitah Klijenta.

‘Iskreno, prilično sam nervozan i frustriran….i razumem svrhu ove vežbe. Na Slaviju smo mogli da stignemo za 10 minuta opušteno samo da sam odmah znao gde treba da vozim. Čak smo mogli i kraćim putem jer ima jedna prečica za koju malo njih zna…’

Ukoliko vaši saradnici nemaju širu sliku i ne znaju šta je cilj projekta/kompanije/posla koji rade, vrlo je verovatno da se osećaju frustrirano i nezadovoljno. Kako bi bilo da ove godine postavite zajednički cilj i doživite pravi timski rad?