• Branislava Majstorović

Ja sam tvoje ogledalo


Create a blog post subtitle that summarizes your post in a few short, punchy sentences and entices your audience to continue reading.



Jutro je, negde oko 10:00. Već 30 minuta se vrtim u krug tražeći parking…

Zaustavljam automobil na ulazu u, ne tako kratku, dvosmernu ulicu. Automobili su parkirani i sa jedne i sa druge strane, tako da je ulica svedena na jednu traku i, s obzirom da su sva ’parking mesta’ zauzeta, nije moguće mimoilaženje.

Ulicom se kreće taksi vozilo, polako. Staje. Ulazi klijent.

Strpljivo čekam da izađe iz ulice kako bih ja mogla da prođem. Iza mene su još dva automobila koja takođe čekaju.

Ubacujem menjač u prvu, lagano krećem i vidim, na drugom kraju ulice, kako vozilo pod velikim gasom ulazi u istu. Ne zaustavljam se.

Kao dva ovna na brvnu, srećemo se na sredini ulice. Kroz šoferšajbnu vidim crveno lice, ekspresivno mahanje rukama i do mene dopire neprijatan ton.

Gledam direktno u oči. Bes raste. Izlazi iz kola, kreće ka meni urlajući najrazličitije uvrede koje baš i nisu za ovaj post.

Iz kola izlazim i ja. Unosi mi se u lice pokušavajući da mi objasni kako ne znam da vozim, kako sam trebala da sačekam da on prođe jer je on prvi ušao u ulicu i kako on neće da se pomeri sada.

Mirno pokušavam da objasnim situaciju iz moje perspektive – sačekala sam jedno vozilo da prođe ulicom, sad je bio red na nas… ne vredi, ne čuje me! Nastavlja da viče, psuje i preti – on se skloniti neće.

Vraćam se u svoj automobil i čekam.

Dva vozača, iz automobila iza mog, pokušavaju da ga urazume, da objasne, da smire situaciju. Ne pomaže mnogo…

Prođe nekoliko minuta i iza mene se napravi kolona, iza njega – niko.

Dodatno iznerviran, ubacuje vozilo u rikverc i kreće. Izlazimo iz ulice i uključujemo se na bulevar.

I dalje urla u mom smeru, prvo iz žute trake a zatim se prestraja sa moje leve strane da bih ga bolje čula.

Mirno nastavljam svoj put i razmišljam o tome koliko će mu trebati da izađe iz stanja u kom se nalazi, zašto je dozvolio nekoj nepoznatoj ženi da izazove tako burnu reakciju?

Ako ćemo pravo, oboje smo bili jednako bezobrazni. Mogla sam da sačekam da prođe, mogao je i on da sačeka mene. Mene njegov bezobrazluk nije ubacio u stanje besa, njega moj jeste.

Zašto?

Možda odgovor leži u tome da sam ja u njegovom bezobrazluku prepoznala svoj, a on u mom nije želeo da vidi sebe!

Drugi ljudi su naše ogledalo. Sve one pozitivne osobine i postupci kojima se divimo kod drugih, zapravo imamo i mi u nekom kontekstu i možda bismo želeli da su i kod nas izraženije.

Ovo pogotovo važi za osobine i postupke koje osuđujemo kod drugih – to su obično one stvari sa kojima se i sami borimo i koje želimo da prikrijemo.

Sledeći put kada vas nečije ponašanje uvede u loše stanje, zapitajte se šta je to u vama isprovocirano i zašto.

Posmatrajući druge možemo da naučimo mnogo o sebi… ukoliko smo spremni na to!